Jesen, vreme kada se mnoge pojave u prirodi menjaju. Neko bi možda rekao da promena u okruženju ne utiče na ljudski organizam i psihu, ali da li je zaista tako?
Još jednom smo promenili kazaljke na satu... A već smo to učinili pola godine unazad. Da li osećate da je samo jedno pomeranje sata unazad „pomerilo“ i vaš bioritam?
Istraživanja pokazuju da imamo podeljena mišljenja. Neki od nas ne uočavaju promene, dok neki ovaj jednonoćni dodatan sat sna osećaju dugo kao posledicu u promeni dnevnih navika, te poremećaj u spavanju. Noć kao takva je izrazito bitna za sveopšte zdravlje, jer san danju i san noću, nisu za poređenje.
Dok je s jedne strane noć vreme kada se naš organizam odmara i usporava većinu telesnih funkcija (puls, krvni pritisak, telesna temperatura, disanje), s druge strane naša koža noću veoma intenzivno i ubrzano radi, dok je danju usmerena na zaštitu od stresa, bilo onog iz okoline (UV zračenje, hladnoća, zagađenost) ili onog fiziološkog (stvaranje slobodnih radikala). S toga se noću u koži odvija nekoliko procesa koji su drugačiji od onih koji se događaju u koži tokom dana.
Životne aktivnosti tokom dana, tempo života, od velikog su uticaja na kvalitet sna. Kada govorimo o koži, kao najvećem ljudskom organu, površine čak 2 m2, san je od vitalnog značaja za zdravlje kože. Nedostatak sna utiče na nastanak bora, pigmentaciju, te smanjenje elastičnosti kože.
Američka istraživanja pokazuju da čak 30% odraslih ne spava dovoljan broj sati.
KAKO SAN UTIČE NA KOŽU?
Sigurno ste pročitali i ranije, da je organizmu potrebno 8h sna. San se sastoji iz više faza koje doprinose opštem zdravlju kože. Prva tri sata sna hipofiza luči somatotropin, hormon rasta. Upravo ovaj hormon doprinosi mladalački zdravoj koži. Njegov nedostatak ubrzava proces starenja.
Pored somatotropina, melatonin se luči u narednoj fazi sna. Čemu je on zaslužan? Melatonin deluje kao antioksidans koji pomaže u zaštiti kože od uticaja slobodnih radikala koji su upravo zaslužni za prevremeno starenje kože. Melatonin učestvuje u proizvodnji ženskih polnih hormona koji određuju vreme početka menstruacije, dužinu menstrualnog ciklusa, kao i vreme ulaska u menopauzu. Neka istraživanja pokazuju kako nivo melatonina može biti povezan sa starenjem. Funkcija melatonina u koži je ta da neutralizuje oštećenja nastala UV zračenjem zbog svog snažnog antioksidativnog delovanja u ćelijama. Ovaj hormon igra i važnu ulogu u podsticanju obnavljanja kože, a manjak se ogleda na koži sivim tenom, tamnim podočnjacima, kao i upalnim procesima.
Poslednja faza sna naziva se REM faza, kada nivo kortizola (hormon stresa) počinje da opada zajedno sa temperaturom kože. Dok se koža hladi, mišići se opuštaju, a počinje proizvodnja kolagena. Upravo zahvaljujući kolagenu, proteinu kože, najveći ljudski organ postaje nežniji i glađi, a sitne bore su sve manje uočljive. Ukoliko nemamo dovoljno sna, nivo stresa počinje da raste, dok kolagen time biva oštećen, te struktura kože i njena elastičnost opadaju, a koža postaje sve manje čvrsta i glatka. Loš san podiže nivo kortizola, čiji rast izaziva upalne procese na koži i nastanak akni, a koža shodno tome postaje podložnija alergijama.
Poznat vam je osećaj kada jutarnji pogled u ogledalo pokazuje da se niste naspavali? O, da! Podočnjaci! Možda i najmanje kozmetički problem, više zdravstveni ili pak nasledni, nastaju usled nedovoljno neprospavanih sati. Kada spavamo, protok krvi se povećava u telu, te time pomaže da se koža podmladi. Ukoliko u ishranu uključimo minimum dva litra voda, gvožđe, vitamin C, te pravilnu okoloočnu negu, možemo smanjiti vidljivost podočnjaka.
MALI TRIKOVI ZA DOBAR SAN
Odlazak na spavanje neka bude pravi mali ritual. Topla kupka ili tuširanje, uz koju ćete opustiti napete mišiće.
Uvek očistite lice, uklonite nečistoće i ostatke makeup-a. Ne zaboravite da isto učinite i ujutru.
Odaberite odgovarajuću noćnu kremu koja će pomoći da se koža detoksikuje i obnovi, te bude spremna na nove dnevne izazove.
Koristite negu koja sadrži biljna umesto mineralnih ulja, jer se mineralna ulja ne upijaju u kožu, već ostaju na površini kože stvarajući zaštitni sloj koji je noću koži potpuno nepotreban, budući da nije izložena spoljašnjim faktorima.
Ukoliko volite da nanosite i serum pre kreme, što je svakako korak više ka zdravoj koži, jer će pomoći da se aktivni sastojci iz kreme apsorbuju u kožu, učinite to barem 15ak minuta pre spavanja, kako bi se bolje upili.
Nemojte dozvoliti da prođe 22h a da niste utonuli u san. Istraživanja su pokazala kako je obnavljanje kože gotovo dvostruko veće noću nego danju, a posebno je intenzivno u periodu između 22:00h i 02:00 h, dok se između 02:00h i 06:00h regeneriše. Ukoliko se koža prethodno ne detoksikuje, nije moguće regenerisati je, a shodno tome i brže stari.
Zašto se koža detoksikuje baš noću?
Danju, koža se bori sa spolajšnjim faktorima kojima je izložena. Ako sagledamo to, shvatamo da je upravo noć period kada joj pružamo vreme da se detoksikuje i obnovi. Prvo je neophodno osloboditi je od svih toksina i stresova koje je pretrpela tokom dana, jer bez toga nije moguće da se ćelije razmnožavaju.
Trudite se da svako veče zaspite u isto vreme. Nemojte menjati rituale, jer svako odstupanje predstavlja mali šok za organizam.
Izbegavajte TV, digitalne tehnologije u sobi, kao i upotrebu mobilnih telefona.
Na kraju, bilo da pripadamo dvadesetim, četrdesetim, pedesetim, ili pak poznijim godinama, san je uvek jedan od najvažnijih preduslova za dobro funkcionisanje organizma, a ne zaboravite da je koža najveći organ. Ona je naša prva odbrana od spoljašnjih uticaja.
Volite svoju kožu, jer tada cenite sebe!
